Radio Temerin u likvidaciji (preciznije Kulturno-informativni centar „Lukijan Mušicki“) prestao je da na nezakonit način emituje program na frekvenciji za koju više nema dozvolu tek nakon pritiska javnosti. To se desilo samo dan nakon što je Nezavisno društvo novinara Vojvodine 13. januara zatražilo od temerinske Opštinske uprave, Ministarstva kulture i informisanja, kao i regulatornih tela REM-a i RATEL-a, da javnosti saopšte kako je moguće da Radio Temerin i dalje emituje program, iako je odluka o njegovoj likvidaciji doneta 30. novembra prošle godine, a dozvola za emitovanje istekla istog dana.
NDNV je skrenuo pažnju javnosti da, osim što emituje program, Radio Temerin nesmetano prodaje i komercijalni prostor, čime se krši i Zakon o oglašavanju. Kazne za prekršioce ova dva zakona vrlo su rigorozne, a na osnovu informacija do kojih je došao VOICE, sva odgovornost je na osnivaču Radija Temerin, tačnije lokalnoj samoupravi.
Na osnovu odgovora Regulacionog tela za elektronske medije (REM), u slučaju Radio Temerina, može se zaključiti da je došlo do kršenja zakona jer je ovaj medij nastavio da emituje program i nakon isteka validne dozvole za rad 30. novembra 2016. godine. Uvidom u Registar medijskih usluga, REM je utvrdio da je KIC „Lukijan Mušicki“ (Radio Temerin) imao dozvolu za emitovanje programa od 1. decambra 2008. godine, ali da je ona istekla nakon osam godina, tačnije 30. novembra prošle godine.
„Članom 88. stav 1. Zakona o elektronskim medijima propisano je da se dozvola izdaje za period od osam godina, dok je stavom 2. navedenog člana propisano da se važenje dozvole može produžiti na zahtev imaoca dozvole koja se podnosi REM-u najkasnije šest meseci pre isteka važeće dozvole. S obzirom da Radio Temerin u zakonom propisanom roku nije podneo zahtev za produženje dozvole za pružanje medijske usluge, napred navedena dozvola je prestala da važi po sili zakona istekom perioda na koji je izdata“, navodi se u odgovoru REM-a na dopis NDNV-a.
REM se u tom odgovoru pozvao i na Član 98. Zakona o elektronskim komunikacijama, koji propisuje da Regulatorna agencija za elektronske komunikacije (RATEL) redovno kontroliše korišćenje fradio-frekvencijskog spektra na teritoriji Srbije, odnosno preduzima mere za otklanjanje štetnih smetnji. Prema potrebi, naveli su iz REM-a, RATEL predlaže i donošenje mera inspekcijskog nadzora, naročito ako otkrije neovlašteno korišćenje radio-frekvencijskog spektra. To se u slučaju Radio Temerina, sva je prilika, nije dogodilo.
U RATEL-u su naveli da nadzor nad sprovođenjem Zakona o elektronskim medijima i Zakona o oglašavanju nije u njihovoj nadležnosti, ali da jeste kontrola radiofrekventnog spektra kojom se utvrđuje da li neka radio stanica emituje program. „Ukoliko je (Radio Temerin) prestao sa emitovanjem, nema osnove da ekipa Službe za kontrolu izlazi na teren“, navodi se u odgovoru RATEL-a upućenom autoru ovog teksta.
Medijskom ekspertu Radetu Veljanovskom ovakvo obrazloženje RATEL-a zvuči u najmanju ruku čudno. „RATEL je nezavisni državni organ koji je dužan da utvrdi činjenično stanje da li neko emituje program bez dozvole ili ne. O takvim stvarima ne bi trebalo da ih obaveštavaju građani, već bi oni trebalo da obaveštavaju građanstvo da neko radi bez dozvole“, kazao je Veljanovski za VOICE.
Na 11. zasedanju Skupštine opštine Temerin održanom 30.11.2016. doneta je odluka o likvidaciji Kulturno informativnog centra „Lukijan Mušicki“, u čijem sklopu je radio Radio Temerin (95,5 FM). Dozvola za emitovanje programa istekla je istog dana. Radio je od osnivanja pre 45 godina bio 100 odsto u vlasništvu opštine Temerin.
Za likvidacionog upravnika 30. novembra imenovan je Dragić Tomić, sin trenutnog direktora novoformiranog Kulturnog centara Temerin Dragana Tomića. U prostorijama Kulturnog centra se nalazi i KIC „Lukijan Mušicki (Radio Temerin). Diplomirani menadžer Dragić Tomić imenovan je na period od tri meseca, sa platom koja je za javnost ostala tajna, a odredio ju je predsednik opštine Đuro Žiga.
Bez obzira što je 30. novembra bila istekla dozvola za emitovanje programa, sa predajnika Radija Temerin je nastavljeno emitovanje programa iz istih prostorija na istoj frekvenciji (FM 93,5), a u programu se i dalje čuo prepoznatljiv džingl „Slušate Radio Temerin“. Kako VOICE saznaje, po nalogu likvidacionog upravnika na posao su dolazile dve radnice Radija Temerin zadužene za emitovanje programa na srpskom i mađarskom jeziku, jedna prepodne a druga poslepodne.
Ovu informaciju nije bilo moguće proveriti kod likvidacionog upravnika jer se na jedini redijski telefon niko ne javlja. Predsednik opštine Temerin Đuro Žiga odbijao je pozive na oba mobilna telefona poznata redakciji VOICE ili se na pozive nije ni javljao.
Radio prestao da postoji nakon 45 godina neprekidnog emitovanja
Da Radio Temerin prestane da postoji 45 godina nakon početka emitovanja programa na srpskom i mađarskom jeziku odlučila je skupštinska većina koju u Temerinu suvereno čine Srpska napredna stranka (SNS) i koalicija oko Saveza vojvođanskih Mađara (SVM).
Skupštinskom odlukom od 30. novembra prošle godine, sva prava, obaveze, odgovornost i imovina ustanove, koju čine pravo svojine na pokretnim stvarima, pravo korišćenja na stvarima u javnoj svojini, novčana sredstva i druga imovinska prava preuzeo je osnivač, opština Temerin. Dokumentaciju nastalu u radu ustanove, a koja predstavlja arhivsku građu, preuzela je Opštinska uprava opštine Temerin.
Skupštinskom odlukom ispunjeni su svi uslovi predviđeni Zakonom o privrednim društvima za pokretanje postupka likvidacije ustanove. Likvidacija ustanove počela je danom registracije ove Odluke kod Privrednog suda u Novom Sadu i objavljivanjem oglasa o pokretanju likvidacije. Od dana stupanja na snagu ove Odluke ustanova ne može preduzimati nove poslove, već samo poslove vezane za sprovođenje likvidacije.
Za likvidacionog upravnika imenovan je diplomirani inžinjer za preduzetni menadžment iz Temerina Dragić Tomić. Naknadu za rad likvidacionog upravnika odredilo je Opštinsko veće opštine Temerin.
Odbornik Skupštine opštine Robert Karan, osnivač Pokreta “Zajedno za naš Temerin” tada je ocenio da lokalna vlast nije preduzela ništa da sačuva Radio Temerin. Prema njegovim rečima, problemi na Radiju Temerin su počeli još 2014. godine sa zahtevom za privatizaciju te radio stanice.
On je podsetio da tadašnja direktorka KIC „Lukijan Mušicki“ Marija Agošton nije ni podnela sve potrebne dokumente Agenciji za privatizaciju, pa je Radio Temerin izostavljen iz procesa privatizacije. Svesni posledica koje bi mogle uslediti, lokalna samouprava je, da bi pod svojim okriljem sačuvala prostorije Kulturno-informativnog centra sa bioskopskom salom i galerijskim prostorom, osnovala novo pravno lice – Kulturni centar Temerin (pod starim imenom KIC „Lukijan Mušicki“ ostao je da radi samo Radio Temerin i to kao podstanar u novom Kulturnom centru).
Radio Temerin prošao je “ispod radara” tokom medijskih reformi pošto mu je osnivač bio KIC „Lukijan Mušicki“, odnosno nije bio registrovan kao zasebno pravno lice. Iako je postojala mogućnost da se u procesu sprovođenja zakona ovaj problem reši, lokalna samouprava je izbegavala da to učini, verujući da će pronaći neki vaninstitucionalni način za opstanak tog medija.
Pošto se to nije dogodilo, Radio Temerin je likvidiran. Iako u postupku likvidacije, volšebnom odlukom likvidacionog upravnika nastavio je sa emitovanjem programa, sve do reagovanja Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Preciznije, potpuno je prestao sa radom dan nakon toga.
Zakonska regulativa vrlo rigorozna prema prekršiocima
Zakonom o elektronskim medijima predviđene su kazne za kršenje zakona, što se u slučaju Radio Temerina nedvosmisleno i dogodilo.
Zakon predviđa novčano kažnjavanje od dva do tri miliona dinara za pravno lice ukoliko pruža uslugu bez dozvole. Predviđeno je da se za ovakav privredni prestup kazni i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 150.000 do 200.000 dinara. Uz ovo, pravnom licu se može izreći zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju od jedne do tri godine, a odgovornom licu u pravnom licu zaštitna mera zabrane vršenja određenih poslova u trajanju do jedne godine.
Zakon je jasno predvideo da se dozvola za emitovanje izdata na javnom konkursu ne može prenositi. Takođe, imalac dozvole ne mogu biti Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili politička stranka. Dozvole se ne mogu izdavati ni preduzećima, ustanovama ili drugom pravnom licu čija su sredstva u celini ili delom u javnoj svojini, odnosno čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
U slučaju Radio Temerina evidentno je došlo i do kršenja Zakona o oglašavanju. U tom zakonu se jasno navodi da je oglašavanje zabranjeno emiterima koji nemaju dozvolu za emitovanje programa. Zakon kaže da će se novčanom kaznom u iznosu od 300.000 do dva miliona dinara kazniti pravno lice koje prekrši ovu odredbu.
Medijski ekspert Rade Veljanovski tvrdi da se kaznene odredbe u slučaju Radio Temerina odnose na opštinu Temerin. „Ako je iza radija stajala lokalna samouprava i nije se dogodila privatizacija, ona je odgovorna“, rekao je Veljanovski za VOICE i dodao da ne može da se seti da je u eri dozvola za emitovanje programa, preciznije od 2006. godine na ovamo, u Srbiji bilo slučajeva poput Radio Temerina.
„Ranije smo imali sutuaciju da su radili piratski mediji ili da nisu dobili dozvole za emitovanje. Kada su regulatorna tela počela sa radom bilo je sličnih slučajeva, ali u manjoj meri. Ovo je sada uređenija oblast i tačno se zna da svaki elektronski medij dobija dozvolu u kojoj piše do kada traje, kako se obnavlja i na koji način se za nju konkuriše. Ko ne dobije dozvolu mora prestati da radi, a sve dalje je nezakonito. Nažalost, u našoj medijskoj situaciji to se dešava, poput Tanjuga, jer ne žele da se pomire sa činjenicama“, zaključio je Veljanovski.
Opštinsko pravobranilaštvo tužilo bivšu direktorku
Opštinsko javno pravobranilaštvo u Temerinu podnelo je 4. marta prošle godine krivičnu prijavu protiv bivše direktorke KIC „Lukijan Mušicki“ Marije Agošton zbog zloupotrebe službenog položaja. U toj prijavi se navodi da je Marija Agošton od decembra 2008. do 27. februara 2015, što su nepuna dva mandata, učinila više propusta u svom radu.
Kako se navodi, organizovala je 22 manifestacije u prostorijama Kulturnog centra, a da nije sav iznos od prodatih ulaznica uplaćivala na tekući račun. Takođe nije sklapala ugovore sa izvođačima, pa se iz tog razloga nisu mogle utvrditi ugovorene cene predstava.
Još jedna od nepravilnosti koja joj se spočitava je nestanak 35 umetničkih dela koja su nastala tokom likovne kolonije „Jegrička“, koja se svake godine u Temerinu održava pod pokroviteljstvom KIC „Lukijan Mušicki“. Među delima koja su nestala ima i nekoliko umetničkih slika Save Stojkova. Procenjena vrednost nestalih slika iznosi oko 850.000 dinara.
Nakon razrešenja Marije Agošton na predlog Upravnog odbora KIC „Lukijan Mušicki“ formirana je popisna komisija koja je utvrdila da je za njenog mandata nestala i tehnička oprema vredna oko 800.000 dinara. Pored ostalog, nepoznato je gde su četiri klima uređaja, četiri mikrofona, laptop računar, štampač i jedan sintisajzer.
U Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, koje teritorijalno pokriva i opštinu Temerin, za VOICE su potvrdili da su „zaprimili“ krivičnu prijavu koju je Opštinsko javno pravobranilaštvo u Temerinu podnelo protiv Marije Agošton zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja.
„Obaveštavamo vas da je nakon izvršenog uvida u spis predmeta utvrđeno da je Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu od strane Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu dostavljena na nadležno postupanje predmetna krivična prijava povodom koje tražite informaciju kao i da je ovo tužilaštvo postupajući po istoj, na osnovu čl. 282 st. 4 Zakonika o krivičnom postupku, stavilo zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja Policijskoj upravi u Novom Sadu, te da će nakon dostavljanja izveštaja biti doneta javnotužilačka odluka“, piše u odgovoru Osnovnog tužilaštva u Novom Sadu.
Darko Šper (VOICE)
